Razumevanje pročitanog – veština bez koje nema učenja
Problemi sa razumevanjem pročitanog postaju sve izraženiji kod dece, a posledice se prenose i na odraslo doba. O izazovima u nastavi, uticaju digitalnog okružen
Razgovor sa Svetlanom Filipović o izazovima čitanja, pažnji i kritičkom mišljenju kod dece. Razumevanje pročitanog, prema rečima Svetlane Filipović, danas je veći problem nego pre jedne ili dve decenije. Kako ističe, ova veština dugo nije bila sistematski razvijana, sve dok završni ispiti nisu počeli da uključuju zadatke koji zahtevaju dublje razumevanje teksta. „Na terenu smo se oduvek susretali sa ovim problemom, ali smo ga najčešće rešavali kroz vannastavne aktivnosti, jer na redovnim časovima nije bilo dovoljno vremena. Danas se situacija menja, ali i dalje nedovoljno brzo“, objašnjava ona. Problem koji se prenosi kroz generacije Razumevanje pročitanog nije veština vezana isključivo za nastavu srpskog jezika. Ona je temelj učenja u svim predmetima. „Dete koje ne razume ono što pročita ne može ni da uči. To je osnovni problem. Danas, nažalost, imamo i odrasle ljude koji imaju poteškoće sa kritičkim mišljenjem i razumevanjem teksta“, kaže Filipović. Ona ističe da su problemi danas vidljiviji nego ranije, delom zbog promenjenih zahteva obrazovnog sistema, ali i zbog promena u načinu života. Ekrani i kratka pažnja Jedan od najvećih izazova današnjice jeste, kako navodi, preterana izloženost dece kratkim, brzim i vizuelno stimulativnim sadržajima. „Deca su navikla na sadržaje koji ne zahtevaju dugoročnu pažnju. A upravo je izostanak dugoročne pažnje jedan od najvećih problema sa kojima se susrećemo u školi“, objašnjava ona. Zadatak nastavnika, kako kaže, više nije samo prenošenje znanja, već i učenje dece kako da uče, kako da usmere pažnju i kako da biraju pouzdane izvore informacija. Čitalački klub kao odgovor na pad motivacije Pad interesovanja za lektiru bio je povod za pokretanje školskog čitalačkog kluba. „Bila sam iznenađena koliko je dece došlo. Kada čitanje nije
Kanonicka stranica