Uspenje i sunovrat Osvalda Špenglera
Ima tome dvadeset godina. Sedim u jednoj kraljevačkoj kafani, Bog da joj dušu prosti, i razmišljam. Mislim o tome kako je Evropi došao kraj i naslađujem se tom
Ima tome nekoliko sati. Sedim u jednoj kraljevačkoj kafani. Kako stvari stoje, neće ni ona dugo. Tu se, međutim, ne završavaju crne slutnje, rekao bih - i konobaru su dani odbrojani, a ne piše se dobro ni ovima za susednim stolom. Počinjem da budem nepristojan - prisluškujem. Kažu da će Evropi doći kraj, da Pariz gori u protestima nezadovoljnih studenata i đaka i da se plamen revolucije vidi čak do Londona. A kada - nastavljaju oni - vatra uhvati obale Temze, više je ništa neće zaustaviti. Kakve neznalice, ja sam to znao pre dve decenije. Napuštam kafanu poražen činjenicom da sam prostor delio sa običnim naivčinama i odlazim svojoj kući. Tu mi se najednom ukaza još nekoliko misli. Kažu da tako inače dolazi proviđenje. Upravo dajem sve od sebe da ih uokvirim u nekoliko rečenica i nesebično podelim sa tobom ,,dokoni čitaoče". Zavaljen sam u fotelji presvučenoj kamiljom kožom. U rukama mi je knjiga Osvalda Špenglera naziva ,,Propast Zapada", kakva koincidencija. Veliki nemački teoretičar je razvijao sledeću tezu: ,,Civilizacija je poput živog organizma i kao takva mora proći kroz faze rađenja, mladosti, zrelosti, starosti i propadanja. Dakle, društvo se razvija odrastajući i učeći poput deteta. U zenitu moći savladava i najozbiljnije prepreke, a onda dolazi trenutak kada više ne uspeva da odgovori na nove izazove. Tada počinje slom njegove razvojne dinamike“. Mora biti, dakle, da nema druge. Sunovrat je Evropi zakucala na vrata. Možda im treba javiti. Oni, siroti, to sigurno ne znaju. Ipak, sa ove teme mi misli skreće jedna činjenica. Sve gore navedeno, što je Špengler zapisao pre više od jednog veka, ja sam osmislio pre nekoliko godina potpuno nezavisno od njega i čak ne znajući za uvaženog filozofa. Tako je Osvald Arnold Gotfrid Špengler preko noći postao prepreka mojoj
Kanonicka stranica